Zaposlila sam se u Studencu u srpnju ove godine. Na početku je sve bio dobro. Unatoč što su mi na razgovoru rekli da će biti mala plaća, prihvatila sam posao jer nije bilo drugih mogućnosti.
Na početku je sve bilo dobro, prvih par tjedana. Kolegijalnost je bila solidna. Onda kreće doslovno psihološko nasilje. Voditeljica se dere na nas kad ne stignemo nešto napraviti. Iako, uglavnom mi radimo i njezin posao. Nedjeljom sam znala raditi i po devet sati, iako se nigdje ni ne vodi da radimo prekovremene.Mi kao blagajnice smo zadužene i za rokove, naručivanje robe, pregled kada dođe. Nemoguće da stignemo sve odraditi.
A kada sve odradimo, kada damo zadnji atom snage..nikada nismo dobile pohvalu.
Kada im dolazi kontrola, ponašaju se kao da mi obične blagajnice ni ne postojimo.
Idem svaki dan izmorena na posao. Nemam snage ni volje više.